Опет бој Црногораца с Махмут-пашом (одломак) 0001    Откако је прије долазио 0002    Везир Мамут од Скадра бијела, 0003    Ратујући а боја бијући 0004    С Брђанима и с Црногорцима, 0005    У малено село Мартиниће, 0006    Више Спужа у Бјелопавлиће, 0007    Ту је везир срећу изгубио 0008    И јунаке добре оставио, 0009    Кулуглије и своје делије, 0010    Међу њима аге и бегове, 0011    А остале бројит’ не могаше 0012    Но би пјесма млого дуга била. 0013    Назад везир на Бојану бјежи, 0014    Нити спава ни се разговара, 0015    Нити клања ни авдес узима, 0016    Седми данак једва проговара, 0017    Шетајући те се разговара, 0018    Удара се руком уз кољено — 0019    „Ала, рече, што је учинио, 0020    Од кога се јесте препануо, 0021    Од некаква црна калуђера! 0022    Што ће мене учињет’ владика 0023    Докле имам у ћесу новаца, 0024    А у Гору Црну трговца, 0025    Продате ми друге Црногорце, 0026    Поараћу редом и приморце 0027    До бијела града Дубровника, 0028    Ту ћ’ оставит’ брата Ибраима, 0029    Нека сједи, нека господује, 0030    Нек’ се за њег’ надалеко чује, 0031    А синовца, младога Мемеда, 0032    Оставићу у Новоме Граду, 0033    Нек’ за њега и Латини знаду!” 0034    <. . . . . . . . . . >